Kako odgovoriti na pitanja ljudskih resursa, tako da povećavate sopstvene šanse za uspeh, a da ne morate ništa da izmišljate? Naš specijalista za ljudske resurse, Aleksandar Stanković, za vas ima praktične savete „s druge strane“.
Jednostavno odgovorite na pitanje
Paradoksalno, kandidatima je najteže da jednostavno odgovore na postavljeno pitanje. Svi razmišljaju kako da odgovore što zanimljivije i kompleksnije, i na kraju se toliko zapetljaju da više ni sami ne znaju kako je pitanje zvučalo. Stoga odgovorite direktno, jednostavno i ne pokušavajte da se rasplinjujete previše. Ako osoba koja razgovara sa vama želi da pita nešto drugo, uradiće to.
Na primer:
Pitanje: Zašto ste napustili ovu poziciju?
Odgovor: Nekoliko faktora me je navelo na to, najvažniji je bio odnos sa mojim pretpostavljenim i tada mi je takođe smetalo dugo putovanje na posao. Postojali su I neki drugi razlozi, ali oni nisu bili toliko važni.
Tačka. Sada je na vašem sagovorniku da pita. Bira ono o čemu želi da čuje više.
Kada ne želite da odgovorite...
Možda vam odgovor na određeno pitanje ne laska. Zato odmah recite da vam odgovor nije lak, ali da ćete pokušati. A onda budite iskreni. Otkrijte karte i sačekajte da vaš potencijalno budući kolega reaguje. Dobro je navesti činjenice, kratko objasniti svoju ulogu i posebno ono što ste “uzeli” iz situacije. Definitivno ne pokušavajte da vrdjate, lažete, odgovorite postavljanjem pitanja ili odgovorite na nešto sasvim drugo. Veoma često je osoba sa druge strane imala nekoliko stotina a mozda i hiljada ispitanika ispred sebe i veoma lako može da vas “pročita”. Izgubićete integritet a time i šanse da dobijete posao.
Možda mislite da je dobro otkriti sve o sebi, ali to nije slučaj.
Ne dajte previše informacija
Neki pogreše kada sve kažu. Na kraju, u žaru iskrenosti, otkriju o sebi ono što nisu ni želeli. Ali nekako to smatraju ispravnim. Sve što treba da se desi da ih sagovornik ništa ne pita i odmah osete da moraju da pričaju i pričaju. Ali time zapravo samo štetite sebi. Nikada ne možete tačno znati šta vaš sagovornik želi da zna, zato nemojte pokušavati da pogađate njegova pitanja unapred.
U praksi mi se dogodilo da je čitav intervju za mene vodila gospođa kojoj nisam ni morao da postavljam pitanja. Tokom razgovora kada ne bih postavio pitanje već samo promenio izraz lica, odmah bi progovorila, jer je osećala da tačno zna šta želim da čujem.
Veliki je benefit razumeti da se pitanja postavljaju sa određenom namerom. Dopustite sagovorniku da ostvari svoje namere.
Prodajte posao, a ne sebe
Ljudi često pokušavaju da se prodaju tako žestoko da se hvale kako su radili to i to i koliko su dobri. Ali to bolje funkcioniše kada se umesto na sebe fokusirate na kompaniju gde se prijavljujete.
Na primer:
Pitanje: Zašto ste se prijavili za ovo radno mesto?
Odgovor #1 – Fokus na sebe: Jer upravo sam to i radio. Vodio sam ljude u ovoj kompaniji i rešili smo upravo te probleme koje imate, takođe mogu da radim sa vašim sistemom. Mislim da bih mogao primeniti ono što znam na vas.
Odgovor #2 – Fokus na kompaniju: Zato što mi se sviđa ono što vaša kompanija radi, njena reputacija i kako se predstavlja. Mogu da se identifikujem sa vašim proizvodom i posebno mi se sviđa (XYZ). Mogu da zamislim kako kod vas primenjujem svoje menadžerske i poslovne veštine.
Najbolji način da se pripremite za različite vrste intervjua sa kojima ćete se susresti u svojoj karijeri je kroz kontinuiranu vežbu. Mi u Valoris.org ćemo osigurati da vaši odgovori na intervjuima budu odgovarajući i jedinstveni.
Izbegavajte sarkazam
Ponekad kandidati pokušavaju da budu smešni i zapravo spuštaju pitanje kadrovskog službenika sarkastičnom primedbom. Neki se šale kako bi dali sebi vremena za razmišljanje. Takve stvari nisu pozitivne. Suprotno tome, pokazuje nesposobnost da se informacije obrađuju u pozitivnom tonu ili da se stvari mogu shvatiti lično, čak i ako je to u šali. Sarkazam je zapravo blagi oblik nasilja (jer je uvek na nečiji račun), pa ga izbegavajte.
Budite pozitivni i slobodno priznajte grešku
Pokušajte da vaši odgovori budu pozitivni. Ako je nešto pošlo po zlu, šta ste dobili od toga? Šta ste naučili tokom tog teškom perioda? Šta ste shvatili zbog nezadovoljavajućeg prethodnog posla?
Sve što kažete treba da rezultira pozitivnim ishodom - da ste nešto naučili. To će ceniti svaki poslodavac. A zahvaljujući ovom principu, ne morate ni da se plašite da priznate tokom intervjua da ste ikada pogrešili.
Comments